Učitavam...

Poticaji za mini hidrocentrale u BiH 30 puta veći nego u Makedoniji, a žele ih još i povećati

Samo u Federaciji BiH u prvih pet mjeseci ove godine proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, odnosno mini hidrocentrala, solarnih i vjetroelektrana ukupno je uplaćeno 37,7 miliona maraka po osnovu poticaja i referentne cijene koja im je plaćena za proizvedenu struju, potvrđeno je Fokusu u Operatoru za obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju FBiH.

No, ovaj iznos s kojim država subvencionira privatnike koji se bogate preko države i leđa građana mogao bi u narednom periodu i rasti. Naime, uprkos teškoj epidemiološkoj i ekonomskoj situaciji u BiH koja grca u problemima, Fokus otkriva da se vlasti spremaju pokrenuti mehanizme kojim bi povećali ionako ogromne poticaje za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora energije, prvenstveno onih u čijem su vlasništvu mini hidrocentrale.

– Procjena troškova direktnog poticaja za mini hidroelektrane (MHE) na slici 7 pokazuje da se nivo poticaja za MHE povećava s oko 80 € na 100 € po MWh, budući da se u kasnijim godinama pojavljuju skuplje lokacije. S obzirom da se ne očekuje poboljšanje tehnologije, nema ublažavajućeg učinka – navedeno je u dokumentu čiji dio faksimila prilažemo uz ovaj tekst.

Inače, autori ovog dokumenta su državno Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, entitetska ministarstva energetike i rudarstva, državna i entitetske regulatorne komisije za električnu energiju, te entitetski operatori za obnovljive izvore energije.

Međutim, planove vlasti da nastave izdašno finansirati rad mini hidroelektrana i poticati bogaćenje pojedinaca za sada kvari Energetska zajednica koje je prije desetak dana poslala pismo na adrese Federalnog ministarstva energetike rudarstva i industrije, Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srspke, Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, te Parlamenta FBiH.

Fokus je došao do ovog pisma u kojem je jasno izražena zabrinutost zbog dosadašnjeg načina subvencioniranja mini hidrocentrala, te su vlasti u BiH pozvane da razmotre druge modele koji neće ovoliko koštati državu, ali i koje će smanjiti štetni utjecaj mini hidroelektrana na okoliš.

U pismu je Energetska zajednica ponudila svoju pomoć te predložila hitan sastanak na kojem bi bila razmotrena sva otvorena pitanja o problemu gradnje i poticaja rada mini hidrocentrala u našoj zemlji.

Veoma rezolutan i eksplicitan u pogledu načina na koji država finansira rad mini hidrocentrala u BiH i šta bi dalje trebala uraditi bio je u razgovoru za Fokus Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, koji je i jedan od potpisnika pisma koje je stiglo u bh. institucije.

– Garantovana otkupna cijena u BiH za sve hidrocentrale koje su jačine iznad 0,5 MW je u stvari protiv pravila Energetske zajednice. Po pravilima koje bi BiH morala poštovati ta pomoć bi mogla ići samo za elektrane do pola megavata. Ove iznad pola megavata mogu se subvencionirati ali na način tržišne premije, to je razlika između tržišne cijene i investucione cijene, investicijskih troškova, ali tu se mora pronaći taj balans, odnosno prava cijena mora se pronaći na aukciji. I na aukciji mogu naravno učestvovati i vjetroelektrane i sunčane elektrane koje su dosta jeftinije. Tako da ako bi BiH, odnosno FBiH i RS poštovale propise kao što bi morali unutar Energetske zajednice, onda sam siguran da ne bi bilo nikakavih subvencija za male hidroelektrane iznad pola megavata jer bi uvijek na aukcijama pobijedile vjetroelektrane i sunčane elektrane koje su jeftinije. I to sam napisao Vladi FBiH i Vladi RS, te sam naveo da je to prvi korak u smjeru potpune zabrane, jer na taj način se rješavate tog pritiska investitora koji je potpuno nepotreban jer je prouzrokovan samo visokim subvencijama koje su potpuno neuporedive sa subvencijama i u regionu, a kamoli u Evropskoj uniji . Previsoke su – kaže Kopač za Fokus.

Kopač za Fokus navodi primjere Crne Gore, Albanije i Makedonije gdje se kaže, za razliku od BiH, potenciraju izvori obnovljive energije, ali na mnogo jeftiniji način nego što je to u BiH.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *